Komunisti i dalje po svom. Samo oni znaju šta je ispravno. I naravno, samo oni treba da vladaju.
Da se opametimo već jednom i shvatimo da Srbe niko nikad nije branio već su sami sebe uvijek branili a ginuli i za sebe i za druge.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 29 septembar 2009 13:48
BAČKA TOPOLA
Novine za koje pišeš ne čitam odavno,ali ti je tekst odličan.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 29 septembar 2009 15:21
Ivan
Sve čitam naslov dnevnog lista i ne mogu da verujem! Ovo je objavio Danas?!
Preporuke:
0
0
4
utorak, 29 septembar 2009 18:35
sava
Vrlo dobar tekst, ali koji ne pokazuje sta je uzrok neuspeha poslednje regularne Vlade da sprovede svoj potpis u delo. Pitanje je da li bi novinari Danas-a smeli da zagrebu i taj sloj istorije.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 29 septembar 2009 20:05
Mirko
Gospodine Milivojeviću, da je Jugoslavija ostala verna Trojnom paktu koji je Cvetković potpisao, bila bi posle rata tretirana od strane pobedničke alijanse kao država iz poražene koalicije i shodno dogovorima raskomadana, okupirana i podeljena kao pobednički plen, te bi se Srbija, kako svi dobro znamo, našla pod Staljinom u Varšavskom paktu. I lepo naš narod kaže, ne porede se "babe i žabe", "Minhenski dogovor", "pakt Hitlera sa Staljinom", sve je to bilo PRE nego što je rat počeo, a pristupanje Trojnom paktu Cvetkovićeve vlade 41.godine! Vaš sistem vrednosti je malo iščašen, ne može se tako dokazivati "šta bi bilo, kad bi bilo", već poređenjem POZNATIH događaja. Na primer, jeste Rumunija "prespavala" rat, ali i potonjih 50 godina pod Staljinom i Čaušeskuom! Dajte jednom da se pošteno i objektivno izvrednuju istorijski događaji, bez dvostrukog aršina koji je sada toliko u modi.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 29 septembar 2009 20:29
Dejan S.
Zaista vrlo čudno od Dačića da se u ovom trenutku protivi rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića,iz prostog razloga što je on trenutno ministar i potpredsednik vlade koja svira po notama sa strane,a da pritom potpisuje svakakve sporazume koji su i po formi i po sadržini gori nego sporazum koji je potpisala vlada D.Cvetkovića.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 30 septembar 2009 00:26
Mislilac
Dacic nikako da se pomiri sa tim da je berlinski zid srusen...
Nisam neki fan Dragise Cvetkovica ali zaista ne postoji razlog da on ne bude rehabilitovan.
Svi iz predkomunistickog perioda, osim Ljotica i Nedica, treba da budu rehabilitovani.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 30 septembar 2009 09:30
Vladimir Čeleketić - Zambija
Kada je Trojni pakt potpisan niko nije mogao da zna ko će u ratu da pobedi.
Ja i dalje ne vidim ni jedan jedini racionalan razlog zašto je u sukobu između Nemačke i Britanije Srbija trebala da stane na stranu Britanije. Ili na bilo čiju stranu. Osim naravno ličnog iteresa, jer sada je poznato da je britanska obaveštajna služba finansirala puč.
Kada je Trojni pakt potpisan Nemačkoj niko na kontinentu nije mogao da se suprotstavi, od Jugoslavije je traženo da ostane neutralna, a SSSR još uvek nije bio u ratu.
Mislim da nije toliko bitna "rehabilitacija" Cvetkovića koliko šta učimo iz istorije. Srbi uopšte nisu imali definisan srpski nacionalni i državni interes, oba srpska gerilska pokreta za vreme rata su bili jugoslovenski. Onaj komunistički čak i otvoreno antisrpski. Ceo dvadeseti vek Srbi su proveli u svom virtuelnom svetu u kojem su Britanija i Francuska nekakvi srpski "prijatelji". Čak su i SAD proglasili "prijateljem" i spašavali njihove pilote po Srbiji, a za uzvrat su dobili tri bombardovanja od tih istih "prijatelja", počev od 1944 pa na ovamo. Uprkos svemu tome, ni dan danas Srbija nije u stanju da jasno definiše svoj interes osim da predavanje i ovo malo preostale države "na tacni" tim istim "prijateljima" "nema alternativu".
I dan danas Srbi vode besmislene rasprave tipa ko je bio "fašista", a ko "antifašista" kao da je bitno koja je ideologija okupatora. I dan danas se "hvale" kako su podneli ogromne žrtve u borbi "protiv fašizma" ne shvatajući da ni jedna jedina srpska žrtva u Drugom svetskom ratu nije bila za Srbiju. Ljudi su stradali ili zarad interesa srpskih "prijatelja" ili u službi jedne sulude ideologije koja bukvalno uništava srpsko nacionalno biće već više od pola veka.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 30 septembar 2009 11:43
Nebojša S.
Ministar unutrašnjih dela, da je odgovoran političar najmanje što bi se od njega očekivalo je da ponudi svoju ostavku. Svoju nesposobnost sa neodmerenim izjavama povodom događanja u prestonici, sada prikriva ideološkim fantazijama.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 30 septembar 2009 11:52
Baja Patak
@ Mirko utorak, 29 septembar 2009 20:05: „...Na primer, jeste Rumunija "prespavala" rat, ali i potonjih 50 godina pod Staljinom i Čaušeskuom! Dajte jednom da se pošteno i objektivno izvrednuju istorijski događaji, bez dvostrukog aršina koji je sada toliko u modi...“ Dobro, kad baš hoćete. Dakle: Rumunija nije baš sasvim „prespavala“ rat – morala je u njemu i učestvovati: njene trupe su okupirale delove SSSR-a oko crnomorske obale a učestovale i u opsadi Staljingrada (uz sve poznate posledice po njih: velike pogibije, ranjavanja, zarobljavanja, itd.). Kraljevina Jugoslavija , pristupanjem Trojnom paktu nije uopšte bila obavezana da vojno učestvuje u ratnim operacijama. Da li je Rumunija (kao i Bugarska) „prespavala“, rat ili ne – jedno je sigurno: Pogibija stotina i stotina hiljada Srba (koliko tačno, ne može se reći ) tokom tog – za Jugoslaviju (Srbiju) nepotrebnog rata, je po drugi put tokom 20. veka demografski katastrofalno osakatila srpsku naciju, a kako sada sa natalitetom Srba stvari stoje, pitanje je da li će se uopšte oporaviti. Ako je verovati Vikipediji (World War II casualties), najbolje su prošli Bugari. Prema tim podacima, Jugoslavija je izgubila 6,67% (od 15,4 miliona stanovnika – od čega je bilo daleko najviše Srba); Rumunija 4,22% (od 19,9 miliona) – a bila je, kao i Bugarska po Trojnom paktu obavezna da vojno učestvuje u ratu), dok je Bugarska zaista „ prespavala“ (uglavnom izvrdala vojno učešće) i izgubila samo 0,38% (od 6,4 miliona). Inicijalni uzročnik ovim srpskim gubicima nije bilo pristupanje Trojnom paktu, nego famozni „27. Mart“ sa vojnim pučem, posle čega je lavina katastrofalnih događanja počela nezadrživo da se valja (a pitanje je - uzimajući u obzir krvavi raspad Jugoslavije i moguće dalje konsekvence, da li se još zaustavila).
Preporuke:
0
0
11
sreda, 30 septembar 2009 13:55
Mirko
Gospodine Čeleketiću, javljam se manje u želji da polemišem sa Vama, a više zato što sam kuriozan u pogledu Vašeg prezimena. Naime, poznavao sam svojevremeno gospodina Pinka iz Zrenjanina, koji je dugo živeo u Nemačkoj, pa me interesuje da li ste u rodu?
Vi kažete da niko nije mogao da zna ko će da pobedi, kada je Trojni pakt potpisan. Međutim, nije to ono što određuje učešće jedne države ili naroda u ratu, već vrednosti za koje se i zbog kojih se ratuje. Hajde da, hipotetički, zamislimo da je Hitler sa koalicijom odneo pobedu u ratu. Šta bi se desilo sa Jugoslavijom i Srbijom? Na koje bi ideološke i političke promene prosto bili primorani i kakve bi konsekvence iz toga bile povučene, u novom svetskom poretku, u kome bi mi bili na pobedničkoj strani? Ne treba zaboraviti na zločinačku ideologiju po kojoj bi Novi Svet bio ustrojen. I da ne filozofiram dalje, pitanja naviru jedno za drugim...
Dakle, po meni, jednostavno nije moguće birati između fašizma, makar i koketovanja sa njim i antifašizma. To Vam je isto kao da birate između Svevišnjeg i Satane, između Dobra i Zla, onog iskonskog.
1941.godine ceo svet je znao sa čime je suočen i da će morati da iskrvari nebi li pobedio fašizam kao vrhunsko i iskonsko Zlo, koje je čovečanstvo do tada iznedrilo.
I poslednji, nešto „prizemniji“ razlog. Srbima ne leži neutralnost i ne učestvovanje u odsudnim bitkama, jednostavno nismo „Rumuni“, pa da "prespavamo rat", kako to autor teksta kaže. Svaki narod ima svoj Usud, naš je srpski da krvarimo za istinu i pravdu.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
12
sreda, 30 septembar 2009 14:38
Vladimir Čeleketić - Zambija
Naime, poznavao sam svojevremeno gospodina Pinka iz Zrenjanina, koji je dugo živeo u Nemačkoj, pa me interesuje da li ste u rodu?
Poštovani gospodine Mirko,
Dotičnog gospodina ne znam ali je moguće da smo neki dalji rod. Moj otac je iz Banata.
Ni ja nisam raspoložen za polemike tipa fašista-antifašista. Moja osnovna primedba je data na kraju komentara. Srbi nisu ratovali, pa ni ginuli za srpsku državu. Čak ni 1991-e nisu ratovali za srpsku državu. Ja mislim da država i nacija treba da budu starije od ideologije i iznad svake ideologije. Kada postignemo konsenzus da su srpska država i nacija svetinje, ne samo svetinje radi, nego i iz vrlo praktičnih razloga, jer nam bez istih opstanka nema, onda tek možemo da razgovaramo koja ideologija je bolja od koje ili koja je "vrhunsko zlo". Srbi će biti na "pravoj" strani samo onda kada budu na strani sopstvene države. Sve ostale strane, sa srpskog stanovišta su "pogrešne", bez obzira na kojoj ideologiji počivaju.
Dakle, nemam primedbu što je borba bila "antifašistička" (pa ma šta to značilo), već zato što to nije, pre svega i posle svega, bila borba za srpsku državu.
Preporuke:
0
0
13
sreda, 30 septembar 2009 16:33
Baja Patak
@ Mirko sreda, 30 septembar 2009 13:55 : “... Srbima ne leži neutralnost i ne učestvovanje u odsudnim bitkama, jednostavno nismo „Rumuni“, pa da "prespavamo rat", kako to autor teksta kaže. Svaki narod ima svoj Usud, naš je srpski da krvarimo za istinu i pravdu...“ Vi, ustvari, kažete da su Srbi samoubilački narod? Jer, kad se srlja u „odsudne bitke“ ne gledajući na sopstvene vojne mogućnosti, i kada se masovno „krvari za istinu i pravdu“, nije ništa lakše nego da se i potpuno iskrvari. Knez Pavle je odlično znao da je Kraljevina Jugoslavija, zbog nepomirljivih i nerešivih unutrašnjih političkih, nacionalnih i verskih suprotnosti (zbog neutoljive mržnje Hrvata i muslimana prema Srbima) bila, ustvari, jedno veliko bure baruta sa ugrađenim brzogorećim fitiljem. Bila je dovoljna samo jedna mala varnica, pa da sve eksplodira, kao što se odmah na početku tog rata ( koji su on i nesretni Dragiša Cvetković, oko čije rehabilitacije se sada vodi debata, pokušavali da izbegnu) i dogodilo. Dok je bio ministar vojni, general Nedić je na sve ove okolnosti svojim memorandumom od 1.11.1940g. skrenuo pažnju knezu Pavlu i Ministarskom savetu. Zatim je, 6.11.1940g. (dobrovoljno – ili ne?) podneo ostavku (Stanislav Krakov: General Milan Nedić. Knj. 1., str.85-99, „Nikola Pašić“, Beograd, 2008) . Ne bi bilo loše prelistati i ovu knjigu, pa onda sa više osnova raspravljati o odsudnim bitkama, Usudu, krvarenju za istinu i pravdu i ostalim poetski uzvišenim epskim temama. A Dačić? Pa, on je, jednostavno, ostao i dalje dobar Titov pionir i omladinac i zato tako (ne rezonuje, nego) ponavlja ono nabubano.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 30 septembar 2009 20:35
Uroš
Ja mislim da je potpisivanje trojnog pakta
u tom trenutku bilo jedino ispravno dok
je aprilski puč bio nešto najgluplje što
se moglo uraditi. Zbog toga smo doživeli
demografsku katastrofu treću u novijoj istoriji. Međutim pitanje je da li bi Hitler poštovao odredbe tog sporazuma ili bi nas napao i da nije bilo puča. Dragiša Cvetković nije ratni zločinac. Sud je doneo ispravnu odluku-
Preporuke:
0
0
15
sreda, 30 septembar 2009 20:36
Uroš
Pardon martovski puč.
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 01 oktobar 2009 00:02
Hari Haler
Povodom pisanja gospodina Mirka
ne može se tako dokazivati "šta bi bilo, kad bi bilo", već poređenjem POZNATIH događaja Ako primenjujemo ovaj princip, onda ne stoji sledeća izjava:
da je Jugoslavija ostala verna Trojnom paktu koji je Cvetković potpisao, bila bi posle rata tretirana od strane pobedničke alijanse kao država iz poražene koalicije...
Jugoslavija bi u praksi bila neutralna država, a nijedna neutralna država nije bila raskomadana, ni podeljena. Pored toga, zašto bi jednu kapitalističku zemlju (ili njen deo)zapadni saveznici prepustili Sovjetskom savezu.
nije to ono što određuje učešće jedne države ili naroda u ratu, već vrednosti za koje se i zbog kojih se ratuje Ni Englezi, ni Francuzi, ni Amerikanci, ni SSSR nisu ušli u rat zbog vrednosti, nego: Englezi i Francuzi tek kad su se uverili da je Hitler nezasit i da će nastaviti da ugrožava njihove interese bez granice (da im je stalo do vrednosti, ušli bi u rat kad je Hitler ušao u Čehoslovačku), Amerikanci i SSSR su ušli u rat tek kad su sami napadnuti (SSSR je čak poslao Nemačkoj telegram - čestitku, zbog uspeha na zapadnom frontu, naravno pre napada na SSSR). Poljaci su ušli u Čehoslovačku koristeći nemački ulazak u tu zemlju, a SSSR je ušao u Poljsku na isti način. Svi gledaju svoje interese, i to krajnje sebično, a samo Srbi treba da ulaze u rat zbog opštih vrednosti, iako sami nisu ugroženi i da pri tom izgube stotine hiljada života, a da im zemlja bude razorena.
Ovako smo posle rata dobili komunistički režim, koji je jedino Srbiju podelio na pokrajine, a cenu toga i danas plaćamo (Kosovo i Metohija).
1941.godine ceo svet je znao sa čime je suočen i da će morati da iskrvari nebi li pobedio fašizam kao vrhunsko i iskonsko Zlo, koje je čovečanstvo do tada iznedrilo. Ako je tako zašto ništa nije urađeno posle rata po pitanju Španije ili Portugala? Zašto su Amerikanci praktično uveli desničarsku diktaturu u Čile? Zapadu fašizam ne smeta, ako im ne ugrožava interese.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 01 oktobar 2009 12:54
Mirko
Gospodine Čeleketiću, savršeno sam razumeo vaš stav po pitanju srpskog krvarenja za tuđe interese, ali je, nažalost, želja da se Srbi okrenu samo sebi i svojoj državi ravna najvećoj utopiji. Pa, zar upravo sada „druga Srbija“ ne jaše na mondijalizmu (surogat Brozovom internacionalizmu), gušenjem srpskog identiteta i interesa?
Želim vam svako dobro! Da, Čeleketići su iz Banata, otuda i moje pitanje, izvinjavam se na eventualnoj neprijatnosti.
Gospodine Bajo, vi bi kao iskusan Patak trebalo da znate da ni autor teksta, a još manje ja, mislimo bukvalno sa onim „prespavali“. Podaci koje iznosite o učešću Rumunije u ratu su poznati svakom prosečnom čitaocu NSPM.
Tačno ste primetili da naše stradanje počinje 27.marta, a ne 25., ali iz toga izvlačite sasvim pogrešne zaključke. Naime, nije moguće izbeći rat ako se o svojoj neutralnosti složite samo sa jednom umešanom stranom! Pa zar puč koji je organizovala Engleska upravo ne govori suprotno vašoj tezi?! Strana se, nažalost, MORA izabrati.
Ne, ne tvrdim ja da smo mi samoubilački, već da smo megalomanski narod! Hajde da pogledamo nešto dalju srpsku istoriju, apstrahujući balkanske, prvi i drugi svetski i poslednje ratove. Kada su to u svojoj istoriji Srbi mirnim putem, dogovaranjima, pregovaranjima, diplomatijom i sličnim postupcima, izbegavali besmisleno prolivanje krvi i pogibiju naroda? Iako je bilo vladara (na pamet mi odmah pada Miloš), velikaša, državnika, intelektualaca i crkvenih velikodostojnika koji su razmišljali u tom pravcu, nikada oko takvih ideja nisu uspevali da okupe celokupno srpstvo ili su čak i uspevali, ali na kratko! Uvek smo imali neke druge struje, koje su vukle ratnim opcijama, čak i za ono mračno vreme vekovne turske okupacije.
Gospodine Haleru, negde sam već rekao da nije moguće izabrati neutralnost u dogovoru sa samo jednom zaraćenom stranom! To se, na kraju krajeva i obistinilo, jer Engleska jednostavno nije pristala na Cvetkovićevu "neutralnost". Zato sa vašim ostalim tezama ne vredi polemisati.
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 01 oktobar 2009 12:59
Dušan
Komunisti i SAD su pobedili fašiste,ostali su statistička greška.
Preporuke:
0
0
19
četvrtak, 01 oktobar 2009 16:26
Branko
Za Mirka
"To Vam je isto kao da birate između Svevišnjeg i Satane, između Dobra i Zla, onog iskonskog."
A ko je u tom ratu predstavljao Svevišnjeg?
Krvoločni komunisti spremni da pobiju sve koji se ne slažu sa njima? Podmukli englezi sa svojom vječitom politikom imperije? Egoistični francuzi koje su stalno izrađivali englezi (pročitati knjigu "nevoljni ratnici" D. Živojinovića)? Amerikanci?
.jpg)
Da se opametimo već jednom i shvatimo da Srbe niko nikad nije branio već su sami sebe uvijek branili a ginuli i za sebe i za druge.
Nisam neki fan Dragise Cvetkovica ali zaista ne postoji razlog da on ne bude rehabilitovan.
Svi iz predkomunistickog perioda, osim Ljotica i Nedica, treba da budu rehabilitovani.
Ja i dalje ne vidim ni jedan jedini racionalan razlog zašto je u sukobu između Nemačke i Britanije Srbija trebala da stane na stranu Britanije. Ili na bilo čiju stranu. Osim naravno ličnog iteresa, jer sada je poznato da je britanska obaveštajna služba finansirala puč.
Kada je Trojni pakt potpisan Nemačkoj niko na kontinentu nije mogao da se suprotstavi, od Jugoslavije je traženo da ostane neutralna, a SSSR još uvek nije bio u ratu.
Mislim da nije toliko bitna "rehabilitacija" Cvetkovića koliko šta učimo iz istorije. Srbi uopšte nisu imali definisan srpski nacionalni i državni interes, oba srpska gerilska pokreta za vreme rata su bili jugoslovenski. Onaj komunistički čak i otvoreno antisrpski. Ceo dvadeseti vek Srbi su proveli u svom virtuelnom svetu u kojem su Britanija i Francuska nekakvi srpski "prijatelji". Čak su i SAD proglasili "prijateljem" i spašavali njihove pilote po Srbiji, a za uzvrat su dobili tri bombardovanja od tih istih "prijatelja", počev od 1944 pa na ovamo. Uprkos svemu tome, ni dan danas Srbija nije u stanju da jasno definiše svoj interes osim da predavanje i ovo malo preostale države "na tacni" tim istim "prijateljima" "nema alternativu".
I dan danas Srbi vode besmislene rasprave tipa ko je bio "fašista", a ko "antifašista" kao da je bitno koja je ideologija okupatora. I dan danas se "hvale" kako su podneli ogromne žrtve u borbi "protiv fašizma" ne shvatajući da ni jedna jedina srpska žrtva u Drugom svetskom ratu nije bila za Srbiju. Ljudi su stradali ili zarad interesa srpskih "prijatelja" ili u službi jedne sulude ideologije koja bukvalno uništava srpsko nacionalno biće već više od pola veka.
Vi kažete da niko nije mogao da zna ko će da pobedi, kada je Trojni pakt potpisan. Međutim, nije to ono što određuje učešće jedne države ili naroda u ratu, već vrednosti za koje se i zbog kojih se ratuje. Hajde da, hipotetički, zamislimo da je Hitler sa koalicijom odneo pobedu u ratu. Šta bi se desilo sa Jugoslavijom i Srbijom? Na koje bi ideološke i političke promene prosto bili primorani i kakve bi konsekvence iz toga bile povučene, u novom svetskom poretku, u kome bi mi bili na pobedničkoj strani? Ne treba zaboraviti na zločinačku ideologiju po kojoj bi Novi Svet bio ustrojen. I da ne filozofiram dalje, pitanja naviru jedno za drugim...
Dakle, po meni, jednostavno nije moguće birati između fašizma, makar i koketovanja sa njim i antifašizma. To Vam je isto kao da birate između Svevišnjeg i Satane, između Dobra i Zla, onog iskonskog.
1941.godine ceo svet je znao sa čime je suočen i da će morati da iskrvari nebi li pobedio fašizam kao vrhunsko i iskonsko Zlo, koje je čovečanstvo do tada iznedrilo.
I poslednji, nešto „prizemniji“ razlog. Srbima ne leži neutralnost i ne učestvovanje u odsudnim bitkama, jednostavno nismo „Rumuni“, pa da "prespavamo rat", kako to autor teksta kaže. Svaki narod ima svoj Usud, naš je srpski da krvarimo za istinu i pravdu.
Pozdrav!
Poštovani gospodine Mirko,
Dotičnog gospodina ne znam ali je moguće da smo neki dalji rod. Moj otac je iz Banata.
Ni ja nisam raspoložen za polemike tipa fašista-antifašista. Moja osnovna primedba je data na kraju komentara. Srbi nisu ratovali, pa ni ginuli za srpsku državu. Čak ni 1991-e nisu ratovali za srpsku državu. Ja mislim da država i nacija treba da budu starije od ideologije i iznad svake ideologije. Kada postignemo konsenzus da su srpska država i nacija svetinje, ne samo svetinje radi, nego i iz vrlo praktičnih razloga, jer nam bez istih opstanka nema, onda tek možemo da razgovaramo koja ideologija je bolja od koje ili koja je "vrhunsko zlo". Srbi će biti na "pravoj" strani samo onda kada budu na strani sopstvene države. Sve ostale strane, sa srpskog stanovišta su "pogrešne", bez obzira na kojoj ideologiji počivaju.
Dakle, nemam primedbu što je borba bila "antifašistička" (pa ma šta to značilo), već zato što to nije, pre svega i posle svega, bila borba za srpsku državu.
u tom trenutku bilo jedino ispravno dok
je aprilski puč bio nešto najgluplje što
se moglo uraditi. Zbog toga smo doživeli
demografsku katastrofu treću u novijoj istoriji. Međutim pitanje je da li bi Hitler poštovao odredbe tog sporazuma ili bi nas napao i da nije bilo puča. Dragiša Cvetković nije ratni zločinac. Sud je doneo ispravnu odluku-
ne može se tako dokazivati "šta bi bilo, kad bi bilo", već poređenjem POZNATIH događaja
Ako primenjujemo ovaj princip, onda ne stoji sledeća izjava:
da je Jugoslavija ostala verna Trojnom paktu koji je Cvetković potpisao, bila bi posle rata tretirana od strane pobedničke alijanse kao država iz poražene koalicije...
Jugoslavija bi u praksi bila neutralna država, a nijedna neutralna država nije bila raskomadana, ni podeljena. Pored toga, zašto bi jednu kapitalističku zemlju (ili njen deo)zapadni saveznici prepustili Sovjetskom savezu.
nije to ono što određuje učešće jedne države ili naroda u ratu, već vrednosti za koje se i zbog kojih se ratuje
Ni Englezi, ni Francuzi, ni Amerikanci, ni SSSR nisu ušli u rat zbog vrednosti, nego: Englezi i Francuzi tek kad su se uverili da je Hitler nezasit i da će nastaviti da ugrožava njihove interese bez granice (da im je stalo do vrednosti, ušli bi u rat kad je Hitler ušao u Čehoslovačku), Amerikanci i SSSR su ušli u rat tek kad su sami napadnuti (SSSR je čak poslao Nemačkoj telegram - čestitku, zbog uspeha na zapadnom frontu, naravno pre napada na SSSR). Poljaci su ušli u Čehoslovačku koristeći nemački ulazak u tu zemlju, a SSSR je ušao u Poljsku na isti način. Svi gledaju svoje interese, i to krajnje sebično, a samo Srbi treba da ulaze u rat zbog opštih vrednosti, iako sami nisu ugroženi i da pri tom izgube stotine hiljada života, a da im zemlja bude razorena.
Ovako smo posle rata dobili komunistički režim, koji je jedino Srbiju podelio na pokrajine, a cenu toga i danas plaćamo (Kosovo i Metohija).
1941.godine ceo svet je znao sa čime je suočen i da će morati da iskrvari nebi li pobedio fašizam kao vrhunsko i iskonsko Zlo, koje je čovečanstvo do tada iznedrilo.
Ako je tako zašto ništa nije urađeno posle rata po pitanju Španije ili Portugala? Zašto su Amerikanci praktično uveli desničarsku diktaturu u Čile? Zapadu fašizam ne smeta, ako im ne ugrožava interese.
Želim vam svako dobro! Da, Čeleketići su iz Banata, otuda i moje pitanje, izvinjavam se na eventualnoj neprijatnosti.
Gospodine Bajo, vi bi kao iskusan Patak trebalo da znate da ni autor teksta, a još manje ja, mislimo bukvalno sa onim „prespavali“. Podaci koje iznosite o učešću Rumunije u ratu su poznati svakom prosečnom čitaocu NSPM.
Tačno ste primetili da naše stradanje počinje 27.marta, a ne 25., ali iz toga izvlačite sasvim pogrešne zaključke. Naime, nije moguće izbeći rat ako se o svojoj neutralnosti složite samo sa jednom umešanom stranom! Pa zar puč koji je organizovala Engleska upravo ne govori suprotno vašoj tezi?! Strana se, nažalost, MORA izabrati.
Ne, ne tvrdim ja da smo mi samoubilački, već da smo megalomanski narod! Hajde da pogledamo nešto dalju srpsku istoriju, apstrahujući balkanske, prvi i drugi svetski i poslednje ratove. Kada su to u svojoj istoriji Srbi mirnim putem, dogovaranjima, pregovaranjima, diplomatijom i sličnim postupcima, izbegavali besmisleno prolivanje krvi i pogibiju naroda? Iako je bilo vladara (na pamet mi odmah pada Miloš), velikaša, državnika, intelektualaca i crkvenih velikodostojnika koji su razmišljali u tom pravcu, nikada oko takvih ideja nisu uspevali da okupe celokupno srpstvo ili su čak i uspevali, ali na kratko! Uvek smo imali neke druge struje, koje su vukle ratnim opcijama, čak i za ono mračno vreme vekovne turske okupacije.
Gospodine Haleru, negde sam već rekao da nije moguće izabrati neutralnost u dogovoru sa samo jednom zaraćenom stranom! To se, na kraju krajeva i obistinilo, jer Engleska jednostavno nije pristala na Cvetkovićevu "neutralnost". Zato sa vašim ostalim tezama ne vredi polemisati.
"To Vam je isto kao da birate između Svevišnjeg i Satane, između Dobra i Zla, onog iskonskog."
A ko je u tom ratu predstavljao Svevišnjeg?
Krvoločni komunisti spremni da pobiju sve koji se ne slažu sa njima? Podmukli englezi sa svojom vječitom politikom imperije? Egoistični francuzi koje su stalno izrađivali englezi (pročitati knjigu "nevoljni ratnici" D. Živojinovića)? Amerikanci?